Каиро и Александрија (Египат 25.-28. март 2016.)

Пошто радимо за немачко тржиште онда не радимо по Немачким празницима. Такав један је католички Ускрс (25.-28. март). Купио сам карту за Египат! Узео сам само ранац и одмах после посла похитао ка аеродрому, имам ноћни лет за Истанбул и онда јутарњи за Каиро. Покушавам да спавам на аеродрому али не иде. Долази јутро и лет за Каиро. Свуда испод нас је пустиња и онда одједном видимо бројна зелена поља док прилазимо Каиру.

Пошто смо слетели отишао сам у тоалет и човек који одржава тоалет ми тражи паре :). Приликом доласка, још у авиону, смо морали испунити неки образац да кажемо где идемо. Ја сам отворио мој телефон и сасвим случајно изабрао неки хостел. Тада сам био на Couchsurfing-у и у контакту са више сурфера из Каира и Александрије. Један је рекао да ће доћи по мене на аеродром (зар то није супер!).

Човек је дошао до мене и тражио ми пасош да купи 2 литре жестине на аеродрому. Пошто је алкохол забрањен онда они на овај начин долазе до њега, пошто је странцима дозвољено да унесу 2 боце алкохола по пасошу. Добра ствар за не! Возио ме мој друг до центра, каже да има добар хостел за мене и одвео ме испред хостела и то је исти тај хостел који сам ја уписао у картон у авиону, која случајност!

После хостела смо отишли у локални ресторан где смо јели пасуљ и супу од сочива са чипсом од сочива и фалафелом и салатом.

На Couchsurfing-у сам пронашао неке људе вољне да се нађемо и идемо заједно около. Кренуо сам да се нађем са њима, био сам удаљен бар 3 километра од места састанка и није ми било тешко да трчим до тамо! Људи су ме гледали, а ја сам трчао кроз улице Каира отпоздрављајући их!

Пирамиде и музеј (26. март)

Први дан је прошао феноменално! Боље нисам ни могао очекивати – од јутра до вечери сам био у покрету. Данас идем до пирамида. Сишао сам доле и наишао на таксисту који чека. Рекао сам му да хоћу да идемо до Гизе да видим пирамиде. Кренуо је, иначе на улицама Каира може да се види Заставин стојадин – маде ин Југославија!

Убрзо смо стигли до улаза испред пирамида (којег чувају оружјем!), а таксиста ми тражио дупло више од договорене суме! Каже нема ситно да ми врати. Ђаво, од када таксиста нема ситно, нисам хтео да изађем док ми не врати кусур. Онда је после пар минута извадио брдо новчаница и вратио ми и то само део, али добро задовољан сам што сам успео да вратим бар мало новца и излазим напоље. Крећем пут пирамида и не верујем очима да је све то у пустињи.

Док сам обилазио пирамиде упорно су хтели да ми „продају“ јахање камиле, мени то ништа није интересантно, тако да сам се једва борио са њима. Један ми је рекао да има неколико жена и деце, не знам зашто је то битно. Једног сам замолио да ме слика и он ми је тражио 20 њихових долара – стварно све што желе је да ми узму паре.

Онда сам зашао иза пирамида и кренуо да трчим. Снимао сам све са камером, тада одједном црни џип стаје недалеко и један човек излази са аутоматом и виче да се склоним одатле. Опасно! Добро онда сам кренуо песком ка пирамидама, тако да сам баш добро обишао све. Онда сам пришао двојици који су причали на енглеском и заједно са са њима вратио локалним аутобусом за пар динара у центар одакле сам ишао пешке и уживао.

Следеће је посета музеју. Неки хаос је био испред са паркингом, иначе у Каиру не може да се пређе улица на пешачком прелазу који није осигуран семафором. Рекли си ми неки људи да су до недавно пролазили некажњено они који ударе пешаке на путу. Музеј је пут саркофага и предмета из пирамида. То је огромна количина ствари, тако да сам се уморио шетајући. Неке од ствари је забрањено сликати, али ја сам, онако, кришом ипак сликао.

Иначе је било забрањено сликати у просторији где се налазио Тутанкамонов саркофаг. Саркофаг изгледа као да је позлаћен.

Представља бога Анубиса, заштитника мумификације и подземног света, у облику црног шакала или пса.

Касније је падала киша и то свега пар капи! Кажу да киша није пала неколико година уназад!

Александрија, са пријатељем Ахмедом (27. март)

27. марта сам одлучио да идем до Александрије, јер имају брзи воз који иде кроз пустињу. Долазим на железничку станицу, купујем карту и обилазим около.

Ускоро сазнајем да је воз већ у станици и журим да се укрцам. Док сам био у ресторану на железничкој станици упознао сам интересантног човека са породицом и причао са њим. Ово је брзи воз иде сигурно око 200 км/ч.

Стигао сам брзо у Александрију и Ахмед ме је дочекао на железничкој станици. Ахмед је Судански студент у Александрији. Одмах нас је стартовала полиција и тражила нам пасоше и телефоне. Гледао је полицајац слике које сам сликао и грешком чак сликао и своје крило 🙂

Шетали смо Ахмед и ја доста, ишли до мора. Интересантно је да се због вере жене не скидају већ се купају обучене, али мушкарци се скидају. Па и у музеј.

И коначно смо стигли у супер познату библиотеку Александрије. Библиотека Александрије (античка) била је једна од највећих и најзначајнијих библиотека у античком свету, основана у 3. веку п.н.е. у Александрији, Египат. Али је уништавана изнова и изнова. Ова, модерна, је отворена 2002. год.

Са пријатељицом Фатемом (28. март)

Једно од најважнији ствари која ми се десила је што сам упознао Фатему, пријатељицу са Couchsurfing-а. Она је млада, свега 20 година јој је и ја сам јој први странац са којим се нашла лицем у лице. Цео дан ми смо ишли около и обилазили разне ствари да је Фатема касније рекла да је боле стопала од шетања :). И дан данас сам остао у контакту са Фатемом

Обишли смо бројне џамије и једну Грчку православну цркву. И касније смо узели такси до зграде где се налазила Resala – египатска хуманитарна организација, за које је и Фатема била волонтер. Хтела је да ме упозна са људима који су ту радили, а ту сам присуствовао њиховом састанку и касније купио једну мајицу да им на тај начин помогнем.

Преспавао сам и онда рано ујутро имао лет назад за Истанбул и касније за Београд и директно са аеродрома, онако прљав на посао!

Египћани су темпераментни људи. Воле да помогну, али када је у питању трговина увек мораш да будеш на опрезу јер можеш лако да останеш без пара!