Хомоље и Голубац 15.-20.07.2025.

Кренули смо из Томиславаца рано у уторак пут Малог Лаола (Мало Лаоле) покрај Петровца на Млави са циљем да нам апартман тамо буде база за обилазак Хомоља. Екипа стандардна: Баба Јеленка, тата Дејан, Мама Њи и син Бурма. Поред гардеробе понели смо и нашег Ленд Ровера (кола на даљинско управљање) и фасциклу са папирима да Бурма прави папирне авионе.

Возио сам брзо и стигли смо до Бечеја и одмах затим до Зрењанина. Жеља ми је да видим Делиблатску пешчару и то смо учинили. Успут свратили до продавнице и купили купине! У делиблатској пешчари смо стигли до ресторана, али ресторан није радио тако да смо наставили даље.

Потом идемо на Панчево и Ковин, те на мост у Смедерево. Ту је био мањи застој, али наставили смо даље. Мама је нашла ресторан покрај Дунава и ту смо стали да се одморимо и ручамо.

Ресторан којег је Њи нашла се зове Тераса. Паркирали смо на већем паркингу што препоручујем јер је онај испред ресторана мали и крцат. Баба је мало уморна од пута, али на сву срећу телећа чорба коју је узела ју је окрепила.

Бурма је правио авионе и ишли смо бацати неке на највећем сунцу у малом парку поред ресторана и видно поцрвенели. По завршетку јела и одмора кренули смо до кола а онда угледали и неки други ресторан у који смо свратили да узмемо пржене гирице.

Крећемо пут Петровца на Млави, нема више стајања до апартмана. Негде пред 6 поподне смо стигли испред апартмана који се налази неколико километара иза Петровца на Млави и припада селу Мало Лаоле. Апартман се налази на ограђеном плацу величине 70×50м. Викендица се налази на другом крају плаца и до ње води широки бетонски пут. Сама викендица је 7×4м, са кухињом, креветима, столом и одвојеном просторијом за купатило. Бурма је одмах пронашао шах и не љути се човече и играње је почело.

Следећи дан устајем рано и крећем напоље да шетам и трчим. Био је Бурма са мном после 500м шетње тера ме да трчим. Трчали смо тако око 500м (стаза је дугачка око 50м) и од тада ни то остаје као план за сваки дан: 500м шетање па 500 трчање и тако 4 пута. После тога на доручак одмор и напоље.

План је да се оде до Свилајнца, тамо да се посети музеј и обедује. Стижемо у Свилајнац (32 км вожње) и стајемо испред Природњачког музеја. Паркинг се у Свилајнцу се плаћа! Нисмо никада видели овакав музеј. Диносауруси, животиње из Африке, онда неки минерали, свега по мало а то све у супер модерној згради. Најинтересантнија је интерактивна соба која приказује историју са неколико видео пројектора и реагује на ходање. Али и фигуре животиња у природној величини.

Иза зграде музеја се налази парк са макетама диносауруса и језерце. Ту је и кафић.

После обиласка музеја, кренули смо пут ресторана Гранд којег ми је препоручио продавац карата у музеју. Бурма је био изузетно гладан и нон-стоп нам се жалио како је гладан,, а храна је споро долазила. Ипак стигло је и било је све укусно и добро. Након ресторана идемо да узмемо сладолед и 1кг прасећег печења.

Онда идемо у Лидл, пошто Свилајнац има Лидл да купимо Но милк од овса којег Бурма воли. Такође да узмемо и нешто воћа и хране да имамо за пар дана.

Крећемо пут манастира Манасија (30км од Лидла у Свилајнцу) где се мало задржавамо. Бурма је спавао у колима тврдо, па смо га пробудили да га не чекамо превише. Идемо у манастир. Ушли смо и у цркву. Велике зидине окружују манастир. Предивно.

Бурма неће да идемо данас у Ресавску пећину већ сутра те се враћамо у викендицу.

Четвртак ујутро, шетање и трчање испред викендице. После доручка крећемо пут Ресавска пећине и успут пролазимо кроз предивну Горњачку клисуру. Пут је кривудав и тежак за вожњу. Морам да возим споро, јер Бурма и мама спавају. Пролазимо кроз Крепољин који се налази на врху планине. После 27км стижемо у Крупајско врело и идемо до водопада и ту поред налазимо на рибњак пастрмке.

Крупајско врело је одлично место за посетити и одморити. Поред је и ресторан, али је за нас било рано за ручак тако да смо пропустили. Ипак остало је пропуштен качамак на традиционални начин!

Крећемо пут пећине која је доста далеко (још 29км од Крупајског врела). Тамо стижемо мало уморни, плаћамо карту и бивамо обавештени да је температура 7 степени и изнајмљујемо 3 јакне. Баба не може ићи јер је Ресавска пећина доста дубока и има пуно степеника. У пећину се може ући само уз водича тако да чекамо пун сат да се накупе људи. Пропустили смо прилику за 10 минута тако да морамо да чекамо 50 минута за другу. Испред пећине се налазе слике инсеката које живе.

Ускоро крећемо у пећину. Јакне су ту и камера, сликање је дозвољено, а снимање видеа није. Водич нам све време говори о пећини и упозорава да водимо рачуна да не паднемо и ударимо главама у сталагмите и сталактите. Пећина је откривена 60-их година прошлог века сасвим случајно од стране пастира и истраживање је отпочело. Ово је најважнија и најлепша пећина ових крајева. У њој су пронађени остаци од човека из доба Неолита који је вероватно ову пећину користио као склоништа. Иде се 80 метара испод.

По изласку из пећине затекла нас је велика киша. Када си у пећини ништа не чујеш, док је напољу било и јаког ветра. Некако се сналазимо и улазимо у кола те крећемо пут Деспотовца, јер не желим истим путем да се вратим (који је био пун кривина).

Гладни смо,, тражимо ресторан да једемо, наилазимо на Велики и Мали рај. Идемо у ресторан Мали рај. Јео сам први пут јагњеће сармице, Бурма узео ћевапе а није их ни окусио, нису били добри.

Идемо назад у викендицу, али нећемо никако путем преко Крепољина, јер је стварно лош – пуно кривина, већ истим којим смо и ишли и пре.

Петак је дошао и спремамо се да напустимо овај диван крај. Ово је дефинитивно најлепши део Србије које сам посетио, а нисам видео ни делић тога сто може овде да се види и доживи. Остаје у сећању и жељи да се у будућности још тога види и доживи у Хомољу.

Крећемо пут Голупца. Хоћемо мало да одмарамо поред Дунава. Имамо 70км да пређемо и идемо доста брзо. Успут смо се изнервирали на пумпи у Петровци на Млави. Бурма је изашао из кола и тражио да му се купи сладолед, мама је изашла да му купи, а он је тражио да му се купи нека играчка и то све у некој гужви и притиску. Све ово ме сморило и смирио сам се, али ме је цео дан притискало.

Стигли смо у Голубац и нашли смештај (апартмани Александар), пребацили ствари и отишли на ручак. После ручка, мали одмор и одмах до Лепенског вира. Има чак 40км пута до тамо, доста камиона, а најтеже је водити рачуна да се не промаши скретање које је одмах после неког од тунела. Успели смо скренути на време и већ се запутили ка музеју. Пут ка музеју је дугачак бар 500 метара и пун је разноликог дрвећа (чак је и именовано таблама). Из неког разлога пуно је и инсеката које цврче (као цврчци). Карта у музеју је 600 динара за одраслог, а Бурма није плаћао, док је баба рекла да неће у брод и изашла!?

У музеју може да се гледа видео (из доба Југославије) о томе како је Лепенску вир откривен и његова ресторација и значај. Затим постоји просторија о пронађеним артифактима и скулптурама из тога периода као и неколико костура. Остало је приказ шта су археолози пронашли током ископавања и иза макете шатора који си ти људи правили. Купили смо овде магнет и кренули напоље да се нађемо са бабом и кренемо назад ка апартману. Од тог момент до краја дана сам се осећао јако уморно те сам и брзо заспао после вечере.

Субота ујутро долази са циљем да се посети Голубачка тврђава, али Бурма упорно хоће да иде у музеј док баба не жели никако на тврђаву. Тако да остајемо у граду иако музеј не ради. Јутро смо провели поред Дунава на бетонској подлози за фуцал трчећи и радили смо вежбе на справама поред. Са Бурмом бацам папирне авионе и добро нам иде. Читав дан је проведен у одмору и опуштеној забави. Ручак је био добар (кафана Свилен конац), а и вечера исто. Одмор уз кафе, сокове и опет, само одмор.