Ја на Београдском полумаратону, април 2016
(Фотографија изнад је од моје пријатељице Гордане, која је тај дан била на Бранковом мосту и видела ме како трчим. Хвала Гордана, слика је миленијумска!)
2014 сам поново кренуо са трчањем, а почетком ове године сам помислио да би било супер истрачати полумаратон.
Све до сада сам трчао углавном 5 и 10 км, али сам рекао себи да могу полако да изгурам 21 км бар једном пре Београдског маратона (који се одржава у априлу сваке године). 2-ог априла сам успео да истрчим 15 км (по улицама Звездаре и Kарабурме), 3-ег априла – 18км, а 12. априла сам успео први пут да истрчим полумаратон и то на Ади! Био сам спреман за трчање полумаратона! Дан пред трку сам прошетао 5 км по крају да се смирим и припремим за трку.
Дошао је дан за трку (16 април). Јутро је, дошли смо рано, пуно људи је на улицама. Старт је поред Ташмајдан парка (Булевар краља Александра). Ја сам се прикључио групи тркача која се загревала пред трку. Осећао сам се пун енергије и то загревање је само повећало тај осећај. Чинило ми се да ћу да полетим!
Носио сам са собом мој телефон са апликацијом Ендомондо, која мери време и обавештава ме о пролазном времену после сваког претрчаног километра (ово је могуће због сталне везе мог телефона са ГПС сателитом). И са том информацијом ја се трудим да одржим брзину за коју знам да могу да издржим да трчим.
Било је време за трку. Приближава се 8 сати. Људи се гурају, ја сам негде у средини масе, можда ближе старту него крају. Стварно не знам, чини ми се да је огроман број људи око мене.
И одједанпут дат је знак да трка креће. Људи се гурају, покушавају заобићи једне друге, али сви смо набијени као сардине у лименци. Одупиремо се рукама на човека испред да не би пали, а ипак трчали. Када смо прошли старт капију, можемо у ширину, јер булевар је овде широк. Заобилазим доста тркача. Био сам брз, бржи неко што сам мислио. Ево таблице времена првих 10 километара:
| KM | Темпо | Пром. надморске вис. |
|---|---|---|
| 1 | 4:30 /km | 0 m |
| 2 | 4:30 /km | 24 m |
| 3 | 4:17 /km | -16 m |
| 4 | 4:05 /km | -20 m |
| 5 | 3:52 /km | -37 m |
| 6 | 4:10 /km | 3 m |
| 7 | 4:12 /km | -15 m |
| 8 | 4:17 /km | 2 m |
| 9 | 4:18 /km | -2 m |
| 10 | 4:18 /km | 1 m |
| 11 | 4:21 /km | -2 m |
| 12 | 4:17 /km | 3 m |
Успео сам одржати темпо испод 4:30/км у првих 12 км што је врхунски резултат за мене са 44 године у ногама већ. Мада и ово потврђује да године нису мерило за ствари које радимо у животу. Важна је жеља и све се може постићи.
Када смо стигли на Нови Београд, младић који је све време трчао истим темпом рекао је да се супер осећа и тражио да убрзамо, али ја нисам могао. Рекао сам му да је то мој максимум и пожелео му срећу и брзину. И он је убрзао и отишао. Пред крај трке иде узбрдица, одмах после Бранковог моста. Ту сам баш тешко трчао и на крају прошао кроз циљ на Теразијама.
| KM | Темпо | Пром. надморске вис. |
|---|---|---|
| 13 | 4:33 /km | 0 m |
| 14 | 4:35 /km | 0 m |
| 15 | 4:36 /km | -3 m |
| 16 | 4:42 /km | 0 m |
| 17 | 4:40 /km | 2 m |
| 18 | 4:47 /km | -2 m |
| 19 | 4:59 /km | 7 m |
| 20 | 5:12 /km | 18 m |
| 21 | 5:10 /km | 25 m |
Када сам прошао кроз циљ дали су ми кесу са мајицом, дипломом и медаљу.
Поред тога понудили су и освежење у виду безалкохолног пива!
Коначно сам завршио полумаратонску трку на 104 месту од 3178 такмичара који су успели да је заврше (110 у апсолутном поредку, јер је 6 жена било брже од мене). Са временом од 01:35:16 и темпом од 4:28 мин/км.
А овако је изгледала траса трке (апликацију Страва можете користити бесплатно да пратите ваше трке на овај начин)
Једини проблем који сам током трке јесу лоше патике. Узео сам патике у којима обично не трчим зато што су лепше и мало комотније од патика у којима обично трчим. Знам да трчање тако дуго може да направи жуљеве и то се управо и десило. Добио сам жуљеве на унутрашњој страни оба стопала величине 3 сантиметра. Наредних месец дана сам их лечио. Обавезно морате користити добре патике када трчите на дуге стазе!
Закључак
Трчати маратон и дати све од себе јесте ЖИВОТНО искуство које би сваком препоручио ако му здравствено стање то дозвољава. Људско тело има границе, али те границе су много даље него што ми свакодневно користимо. Зато патике на ноге и на трчање што брже и даље можете!