Иако су претходног дана владале неописиве врућине усудили смо се на овај пут. Јутро нас је пријатно изненадило изненадном свежином.
Запуштеним путевима
Кренули смо око 10 ујутру пут Аде (на Тиси). Циљ је ићи путем који води кроз Гунарош, Победу, Утрине и друга села. Пут је, очекивано, запуштен. Види се да је крпљен и прошириван, и ни у једном тренутку није баш како треба.
Обала реке Тисе
50 км ишли смо овако и коначно стигли у Аду. Одмах смо се запутили пут обале Тисе. За ручак је било још рано. На обали је лепо само мало прљаво. Играли смо се на песку.
Најјефтинији ресторан
После 12 смо се упутили у један локални ресторан (којих нема баш пуно) и тамо јели добру храну за невероватно мале паре. Дневни мени: супа, шпагети и 4 погачице са чварцима за само 350 РСД! ОК, порција није била велика, али за ове паре је невероватна!
Пут нафташа
После јела смо кренули пут Кикинде са циљем да обиђемо музеј и прошетамо се центром. Током пута нашли смо на део без асфалта у пределу пруге. Ту смо стали за кратко, и човек у пролазу нам је рекао да је то пут који су изградили нафташи и да никад није завршен!
Мамут у сред Кикинде
Мамут Кика пронађен 90-их у глини од стране радника Тоза Марковић фабрике је изложен и локалном музеју.
Поред костију Мамута, музеј садржи још експоната широког садржаја.
Играоница на пакленом сунцу
После музеја прошетали смо се центром и наишли на лепо и ново дечије игралиште али без деце јер нема никакве заштите од сунца.
Дани Аде
По повратку, истим путем, рекох да на кратко свратимо до центра Аде поново. И нисмо погрешили кад тамо права журка. Песма, игра, вашар, забава, све на једном месту!
Кући смо се вратили истим путевима, али замало смо промашили пут нафташа!