У 7:20 излазим из стана и хитам на аутобуску станицу да би стигао да ухватим аутобус у 8:00 за Тару. На станици брзо купујем карту, интегралне штапиће и воду што ми треба, јер пут је дуг (више од 5 сати). Користићу овај пут да се одморим и припремим за шетњу по Тари. Имаћу 4 сата данас шетње пре мрака, а сутра можда и 8 сати, јер последњи аутобус креће за Београд у 16:15. Док сам у аутобусу потражићу могуће стазе, јер их има доста на http://www.planinarskiklubtara.org/planinarske-staze/
Кућа у сред реке
Ова кућа се налази у сред реке Дрине у Бајиној Башти. Баш ме интересује да ли је ико посећује.
Већ негде око 1 сат стигли смо на Тару (возач, кундуктер и једино ја од путника). По изласку из аутобуса консолидујем своју опрему и одмах крећем ка врху Зборишту. Имам и компањона локалног и врло гладног џукца који ме све време гледа за нешто хране да му бацим (појео ми је сав лебац на крају).
Кренух на Збориште
Дивно време, Титово Ужице, мој прегладнели сапутник и ја!
Шума и бројне стазе
Некада је шума баш густа
Брдо, а иза брда опет брдо…и шума, природа
Шума…
Медвед!
Моје самопоуздање да ћу да стигнем на врх зборишта нагло је пало пошто сам видео траг овог медведа овде. Такође сам успут налазио бројне трагове како неко ровари у земљи, да ли су дивље свиње или нешто друго не знам. На жалост нисам био уверен да би могао да спавам с миром тамо. Иако не постоји велики разлог за моју забринутост одлучио сам да се вратим назад до хотела и тамо поставим шатор. Још један од разлога за овакву моју одлуку је и гладни нервозни пас који је ометао мој мир и уживање у природи. Вратио сам се до хотела на крају.
Назад до хотела, страшљиви и гладни пас и ја
Све је предивно чак и ливаде
По повратку наишли смо на краве које се слободно крећу по крају. Пас их је заобилазио у великом луку хахаха. У једном моменту залајао је (од муке) на јуницу која нас је гледала како пролазимо.
Преспавао сам у шатору у природи поред хотела Јавор. Добро сам спавао.
