Зашто ићи?

Њи сам упознао 3.6.2017. путем бивелкам мреже. Волим је. Отада до данас смо се дописивали. Хтео сам да отпутујем у Вијетнам због ње, али пошто је она већ одлучила да путује по југоисточној Азији сложили смо се да се нађемо у Мјанмару. Мјанмар је једна од тих земаља где туризам још није заживео до те мере да је исквари. Ускоро ћу да почнем да се спремам за пут, данас је уторак, а путујем у суботу.

Субота 19. август Србија

Спреман сам за пут, закључавам стан, остављам поруку комшији и крећем ка станици. Носим ранац од 15 литара и камеру Никон Д5300. Долазим до станице и улазим у 16-цу. Стижем до зеленог венца и идем на станицу 72-ке (или је то можда 71-ца). Чекам аутобус, полази у 10:25 колико се сећам. Улазим у аутобус и ускоро сам на аеродрому. Крећем се полако ка Етихадовим столовима, стижем и просто питам да ли могу да идем на излаз без да штампамо карту. Идем преко реда на бизнис шалтер, жена ми ипак тражи пасош, дајем јој га. Зове свог колегу, нешто није у реду. Кажу ми да не могу да путујем, јер немам визу за Тајланд чак иако сам имао већ плаћен лет за Јангон (из Бангкока).  Разочаран зовем Етихад сервис, они све што су могли јесте да сторнирају карте и кажу да када одлучим када би поново путовао да их позовем.

Зовем и тера травел агенцију да му обезбеде визу што пре могу. Одлазим до њих, остављам им слику и пасош и 45 ЕУР. носиће мој пасош у Загреб где ће да заврше све око визе.

Јавио сам већ Њи шта ми се десило и шта је ту је, она је то добро прихватила, сада идемо даље.

И пошто се све ово већ десило и нема више назад, а и цена ће сада да буде још већа јер ћу морати да плаћам пенале за померање летова, одлучио сам да останем дуже, чак до 14. октобра!

Понедељак, 21. август Србија

Одлучио сам да у понедељак не идем на посао. Звали су ме из тера травел и тражили да потврдим визу са једним улазом, мисле кажу да ми неће бити довољно. Дали су ми број конзулата у Загребу, зовем и договарам се са њима да ми издају транзитну визу са 2 уласка у земљу, и готово.

Уторак, 22. август Србија

Виза је спремна и идем да је покупим, треба да доплатим још 15 ЕУР (укупно је 60 ЕУР). Гледамо лет Њи и ја и налазимо да нећу успети да летим данас, већ ћу морати сутра и то не због Етихада, већ због МАИ (Мјанмар Арлинес Интернатионал) који немају лет у среду. Зовем Етихад и резервишем лет за 23. август са повратком 14. октобра.

Враћам се у стан и полако пакујем и други ранац (40 литара).

Среда, 23. август Србија – У.А.Е.

Данас сам ишао полако, нисам имао неког важнијег посла сем дођем до аеродрома и све контроле. Најинтересантнија ми је била контрола звана чек-ин. Наиме, у суботу су ме вратили са лета (нису ми дали да одем на лет), јер нисам имао визу за
Тајланд. Ја сам убеђен да мени виза за Тајланд није ни требала, али пошто су ме вратили онда сам решио да узмем визу али и да придружим свој пут на чак 53 дана. До 18 септембра ћу да будем у Мјанмару а после на Тајланду.

Као што рекох кренуо сам нешто после 9 да Карабурме и стигао нешто пре 10 на зелени венац. Колико се сећам аутобус број 72 је кренуо у 10:25 да стајалишта. Дуга је била вожња до аеродрома, нешто ми се учинило тако. Тачно на почетку путовања сам помогао неким кинескињама да откуцаји карту на апарату, јер су у аутобусима променили неке апарате и сада људи требају да прислоне карту при дну, а то није тако
интуитивно.

Сачекао сам ред за чек-ин и предао пасош, одмах су почели да ме испитују у вези мојим одласком у Мјанмар, тражили карту, гледали визу. Чак ми рекли да не смем да се
задржавам на Тајланду! Мислим шта њих брига хоћу ли и колико да се задржим тамо, то је моја ствар. Ја сам урадио како су тражили и сада је то то, ја одох…

После пасошке контроле одмах сам похитао у бизнис клуб (имам приорити пас картицу), обавио тоалету, узео 3 интегралне земичке и напунио их са зеленом салатом. Најео се, поздравио са родитељима и девојком и упутио на излаз. Убрзо сам се нашао у авиону на седишту 10ц, поред мене су седели студенти Македонци. Током лета сам мало одспавао, а онда сам гледао и неке филмове. Један који се зове „рођен у Кини“ и у којем се ради о животињама у Кини. А други је о 3 старија човека који одлучују да да пљачкају банку која им загорчава животе. Стигао сам мало и да попричам са новопеченим студентима. Момак хоће да студира програмирање и видим да је доста упућен у то, али ипак није знао за програмски алат Делфи. Разменили смо и неке игрице на крају крајева. На крају сам им пожелео много успеха на студијама.

Стигли смо у Абу Даби и полако сам пошао ка излазу број 9. Има доста да се пешачи. Успут сам се јавио родитељима и покушао да ступим у разговор са девојком на воцапу али нисам успео, на крају смо прешли на вајбер. Она је сада на путу ка Јангону где ћемо се и срести први пут сутра :).
Лет до Бангкока ће да траје 6:25, сад су најавили. Седим на седишту 55ц, то је последњи ред седишта, никада то нисам раније радио. Баш ме интересује да ли се разликује од осталих летова које сам имао. Иначе задњи део авиона је баш празан. Чекам храну, не знам зашто али у последње време Етихад заборавља да сам вегетаријанац. Идем да завршим полако онај филм, таман до хране а после мало да одспавам.
Филм сам завршио, баш је добар. Крај су мало превише разводнили, али идеја читавог филма је баш добра.

Е сада што се тиче хране ти сам баш имао среће, пошто је неко одустао од хране (или од лета) мени је припала част да то и испробам и могу рећи да је баш било укусно.

Остатак вечери у авиону проводим гледајући филмове мало дремајући.

Четвртак, 24. август У.А.Е. – Тајланд – Мјанмар

Стижем у Бангкок негде после 7 ујутро. Крећем се ка пасошкој контроли. Обављам све и идем да узмем ранац. Потом идем да променим 100 ЕУР требаће ми да платим промену лета за Јангон. Стижем на чек-ин шалтер и одмах ми кажу да знају ко сам и да треба да платим 3000 бата. Плаћам шта требам и крећем ка пасошкој контроли, овога пута наилазим на много више људи у реду који чекају за излазак из земље. Чекам стрпљиво и причам са девојком. Она је већ на аеродрому у Јангону и чека ме. Чини ми се да ред у којем ја стојим идем сторије од онога који је поред мене. Пролазим и ту контролу и крећем ка излазу, то је скрининг, и коначно нема више провера. Ово је иначе први пут да сам ушао у једну земљу и изашао све у року од пар сати.

Чекам укрцавање на лет, нема много људи, чак шта више врло мало их има. Улазим у авион, аирбас је у питању, мањи, особље је пријатно. Доносе ми храну, скромно, резанца са пилетином и поврћем са неким до сада невиђеним слаткишем.

Ево ме једем на лету за Јангон, стварно се добро осећам и ово путовање ме радује већ. Купио сам мали привезак у виду авиона, реко да узмем сада ко зна како ћу бити расположен после. Питао сам да ми дају и часопис да понесем са собом, дали су ми га. Поред мене у истом реду али другој колони седи Бугарин, причамо мало, он путује сам.

Стижем на аеродром у Јангону, мали је то аеродром, као наш у Београду. Пролазим скрининг и пасошку контролу без проблема. Излазим напоље али Њи налазим мало теже. На крају смо се видели (нисмо се пољубили као што смо мислили да ћемо). Одлазим да мењам паре, мењам 350 ЕУР. добијам доста новаца за то, чак 500000 Кјата, чак и више нешто. Њи зове такси, користи граб апликацију, каже има и неки попуст.

Јангон је карактеристичан град по томе што је саобраћај за моторе строго забрањен у градском центру. И зато има велики број аутомобила који гуше саобраћај. Око 1 сат треба да се стигне до градског центра. Идемо у хотел где ћемо да одседнемо 2 вечери и после идемо на плажу.

У путу још увек причамо и покушавамо да се опустимо, ипак ово је први пут да се видимо уживо. Свиђа ми се и жустра је што волим. Док путујемо време се мења, почиње киша. Стижемо у „New Yangon Hotel„. Обављамо чек-ин и крећемо у собу. Соба није лоша али имамо проблема са вратима у тоалету (који је део собе само преграђен). 

Град обилује различитом формом грађевина, неке су баш старе, а неке су нове. Такође изненађује да имају и вишеспратнице са више од 10 спратова, што нисам виђао на много места у Азији (у Кини сам видео).

Отишли смо на ручак у ресторан који она зна. Међутим тамо су били врло спори и некако није баш пријало нити њој нити мени. Вратили смо се у хотел.

Истуширали смо се и онда се десило да смо се и пољубили први пут. Остатак дана и вечери смо провели у хотелу.

Петак 25. август Мјанмар

Идемо прво на доручак који је укључен у цену, доручак је на врху зграде (8 спратова, ми смо одсели на 6-том). У питању је шведски сто, што је стварно добро. Једемо у успут се шалимо пошто сам узео чај у чинији за супу па луди често загледају то мисле да има супе, а у ствари нема. Супа тек касније стиже.

Крећемо до собе и пакујемо ствари идемо да нађемо где можемо да купимо карту да идемо на плажу. Возач нас вози до железничке станице и преко пута постоји агенција где купујемо карту. Купујемо повратну карту која нас је коштала 15000 Кјата за једну особу (1100 динара) стим да аутобус стаје испред нашег хотела/апартмана. Пошто је било баш рано, остављамо њему торбе на чување и крећемо у обилазак подручја. Успут наилазимо и на арт галерију коју одлучујемо да посетимо.

После посете овој галерији наставили смо даље где смо наишли на супермаркет у којем смо узели дињу, нож и још нешто. А ево и слике како монаси дижу новац са банкомата, на Тајланду сам већ видео да возе и добра кола.

Завршили смо са продавницом, ах да купили смо и сапун са кутијом за лакши транспорт. Крећемо ка центру града, и успут решавамо да једемо на улици. Иначе углавном мушкарци (млађи) продају храну на улици, то су углавном резанци, пиринач и супа. Они храну припремају на лицу места, стим да су резанца и пиринач већ термички обрађени.

Храна је била баш укусна, поготово резанци од пиринча.

И цео овај оброк нас је коштао 2000 Кјата, што је око 150 динара!

После завршеног јела смо кренули до Суле пагоде.

Успут радимо још доста слика по центру али мислим да су најјинтересантније оне са храном па ето и пар њих:

Исти дан само купили и кувало за пиринач, остало је било да нађемо интегрални пиринач. Њи има пријатеља који ју је саветовао да оде у тржни центра у супермаркет, што смо и учинили и тамо нашли баш такву врсту пиринча. Значи 2 киле пиринча којег можемо кувати када хоћемо у нашем кувалу што је супер. Е да, узели смо још и кинеске штапиће.

Дошло је 7 сати и време је да се вратимо на станицу, киша је почела да пада. На станици смо упознали неку францускињу која путује тако по земљи од места до места. Обавили тоалету и спремни сачекали и укрцали се у наш аутобус.

Аутобус је био пун, наше седиште је било последње, у аутобусу је било пријатно и не толико хладно колико смо очекивали да ће да буде. А пошто је средње седиште ипак било празно могли смо се мало и испружити. Успут је било неколико стајања од којих је једно било од пола сата.

Субота, 26. август Мјанмар

Пробудио нас је разглас и светла су се упалила. Значи стигли смо и ми смо први на реду да изађемо. Плажа на коју смо стигли и где ћемо одсести пар дана зове се „Chaung Thar„, а наш бунгалов се налази одмах на улазу у место „Shwe Ya Min Guest House & Restaurant„. „Shwe“ иначе значи злато, а оваквих назива овде има на прегршт.

Дошли смо око 3 ујутро и логично већ гледамо где да спавамо, међутим једна жена је устала да нас дочека и отвори нам врата од собе. Пошто смо ушли у собу нашли смо жабу на поду! Испратили смо жабицу напоље и распремили се да спавамо. Ујутро смо устали и кренули на доручак, рекли су нам да немамо прaва на бесплатни доручак, али ми смо платили за исти.

После доручка смо кренули ка плажи. Пут је нов и широк, са широким тротоаром, али са исто толико и високим тротоаром. До плаже се стиже споредним путевима који воде између великих и скупих одмаралишта/хотела.

Вратили смо се на главну улицу и наставили даље, хтели смо да дођемо до мора. Ушли смо у село. Купили нешто поврћа за кување.

У повратку је почела да пада јака киша, па смо одлучили да одемо на ручак у локални ресторан. За јело пала је риба и неизбежна салата од чаја. Такође пало је и једно Мјанмарско пиво (6 дц).

Земље југоисточне азије су одржавале некакву врсту олимпијских игара и баш тај дан су играли Тајланд и Мјанмар фудбалску утакмицу четврт финала. Ту негде успут смо наишли на групу људи у кафани који гледају и нестрпљиво чекају исход (Тајланд је победио голом у зауставном времену).

У овој земљи фудбал је јако популаран, игра се свуда, па и на плажама у кишној сезони.

Недеља, 27. август Мјанмар

После доручка смо разговарали са човеком испред нашег смештаја и сазнали да можемо да одемо до Ngwesaung плаже са моторима. Договорили смо се да нас двојица људи возе тамо данас за 30000 кјата (19 EUR) . Пут који треба да пређемо је наводно врло интересантан и траје до 2 сата. Наиме, прећи ћемо 3 реке и то са чамцима, јер моста нема. Ова идеја нам је била врло интересантна и пристали смо на њу.

Убрзо се налазимо на мотоциклима и јездимо кроз село до првог бродића.

Чамац је мали и нема пуно простора, али јездимо сигурно и ускоро је обала на видику, река је широка овде.

Искрцавамо се из бродића и крећемо пут следеће реке. Ту долазимо брзо и путем сирена позивамо бродић да дође. Успут се бавимо морским рачићима које смо нашли ту на обали.

После чекања, ипак краћег од прошлог пута наилази чамац и сви се товаримо на њега.

Ова река је доста плића, што се види и на растињу које избија из воде.

Пристижемо врло брзо на следећу обалу и тамо је кућа, виде се и пилићи, пас.

Следи феноменална вожња по плажи, то никада раније нисам доживео! Плажа је равна и глатка као стакло, а успут и тврда да мотоцикл једноставно клизи по њој.

Ускоро стижемо и до последње реке. Чамац који нас, овога пута чека, је најмањи, а и река је најужа од свих досада.На другој обали се налази насукан брод.

Е од момента када смо стали на копно возимо се ка плажи. Момци су нас довезли до неког одмаралишта, ту је и ресторан, седамо да се одморимо од вожње и нешто поједемо.

После пријатног ручавања кренули смо пут плаже.

Шетали смо се плажом, одмарали уз један зид (сакрили се од ветра), наишли смо и на пар који се возио теренским малим возилом (она и он, с тим да је он возио прво, а њу касније пустио да вози). Све у свему лепа плажа, препоручујемо.

Дошло је време да се крене кући. У 4 сата смо се договорили са људима да кренемо кући. Па хитамо назад.

У повратку се враћамо истим путем, али призори који нам западају за оку су другачији.

Понедељак, 28. август Мјанмар

Дошао је полако (или брзо) наш последњи дан у овом предивном месту. Изашли смо поново рано на плажу са циљем да се окупамо и уживамо пре нашег повратка у Јангон.

Ушли смо у аутобус и сећам се да ми је било лоше те сам повратио тада. Аутобус је имао неки чудан мирис што ми је сметало, а и кривине су значајне биле.

у Јангону смо преноћили и следећи дан планирамо да идемо до дела града који се зове Дала, који је врло сиромашан.

Уторак, 29. август Мјанмар

До Дале може да се дође само бродом, могуће да је то разлог зашто је тај део врло сиромашан. Постоји трајект који иде тамо, дошли смо до станице трајекта и одмах нас је једна жена дочекала и на добро енглеском „одвукла“ до просторије где смо требали да купимо карту. Повратна карта је 4000 кјата за једну особу, та цена је наравно само за туристе. Купујемо две карте и враћамо се у чекаоницу, ускоро наилази трајект. Укрцавамо се, ми и море људи.

Када смо стигли на другу обалу (што је било врло брзо) одмах нас је стартовао човек и понудио вожњу бициклом. Каже да је боље обићи село тако него пешке. Питали смо га колико кошта он је рекао 3000 кјата. Прихватили смо понуду.

Дошли смо до једног храма и ту обишли мало, после тога кренули даље, али успут се мало и сами провозали.

Касније смо предали даљу вожњу нашем домаћину и кренули даље кроз насеље.

Обишли смо и село од бамбуса где живе најсиромашнији. Нисам сликао ништа тамо, стварно је жалосно и бедно.

Касније нам је домаћин предложио да донирамо паре и купимо пиринач, што смо и урадили.

Нисмо били посебно уверени да ће тај пиринач да оде коме треба, ово више личи на нечије могуће богаћење, али то сада и није битно.

Завршили смо нашу акцију и наш домаћин је рекао да 3000 кјата је за пола сата вожње (што нисмо знали), тако да смо га платили укупно 10000 кјата. На крају он је те паре дао неком тетовираном човеку који је власник тог бицикла. Њи се узнемирила много  вези са тим и чак их вербално напала, али шта је ту је – он је власник!

Враћамо се назад у Јангон и тражимо неко место за ручак. Одлазимо све до парка Шведагон пагоде и одлучујемо тамо да узмемо пицу! Крај дана пролазимо у обиласку малог тржног центра.

Среда, 30. август Мјанмар

Њи данас иде у Вијетнам и после даље до Индонезије да узме визу за Србију.

Дошли смо на аеродром, море људи тамо, Испоставило се да се данас враћају са игара Југоисточне азије. Ту је и мис Мјанмара, ваљда да им честита.

Четвртак, 31. август Мјанмар

Од данас сам сам. Њи је већ отишла за Вијетнам. Једва да сам и спавао. Преселио сам се још претходни дан на неко друго место. Место се зове Срце Јангона и налази се на раскрсници улица Маха Бандула и Пансодан. Власник живи тамо са породицом, пријатан је, али су комарци непријатни. Такође немам интернет у соби, јер рутер не добацује. Одлучујем да мењам собу и вратим се где смо били Њи и ја.

Данас ћу да лутам мало по граду да видим шта има. Направио сам велики круг и онда је киша оплела као из кабла.

Не знам тачно да ли се то тада десило, али један дечак, пореклом из Индије је дошао да ми тражи паре. Није се одмакао док му један старији господин није очитао буквицу.

Субота, 2. септембар Мјанмар

Сада већ назад у старом смештају, без брига крећем у шетњу улицама Јангона.

Данас сам доста пешачио, можда и 20-так километара.

Кренуо сам лагано ка центру града. Онда сам свратио на још један парк. Ту је језеро и дрвена понтон стаза преко њега, која је била застрашујуће пропала.

Већ сам био близу железничке станице и хватао слике када ми је пришао један човек и придружио ми се у шетњи.

Човек каже да је учитељ енглеског језика у приватној школи, али да нема телефон и касније ми је тражио паре. Нисам му дао наравно.

Овај дан ми је био стварно дугачак и предиван. Следећих пар дана сам био љењ и ништа посебно нисам ни радио. Шетао ту и тамо, али ништа посебно.

Уторак, 5. септембар Мјанмар

Данас сам одлучио да скачем у месту у интервалима за добро јутро. Интервали се састоје од 1 минута скакања у месту са подигнутим рукама у висини рамена, истпужених напред. И после тога ту је одмор од пола минута.

После тога марш у град!

Среда, 6. септембар Мјанмар

После одрађене вежбе, хладан туш да ме охлади и онда на доручак. Успут срећем дечка на рецепцији и он ме критикује што нисам још отишао у национални музеј Мјанмара. Нешто размишљам зашто да не и одлазим у музеј тај дан. Ваљда због болова у мишићима нисам баш био расположен те сам се посвађао са женом која ради у једној од соба у музеју. Иначе је у неким собама забрањено фотографисање али ја сам био тврдоглав да и даље сликам. Она је покушала да ми забрани то.

Четвртак, 7,септембар Мјанмар

Вежбе, хладан туш, доручак (традиционални) и одлазак у Џанкшн град, у сити маркт да купим овсене пахуљице, и неко суво воће. Успут сам и подигао 80000 Кс, наплатили су ми 6500 Кс провизију што је укупно изашло 86500 Кс, а банка ми је скинула 54,71 ЕУР што је 1581 Ks/EUR – готово исто као и у мењачници!

После, при повратку кући сам јео салата од чајевог листа + пиринач у локалном ресторану за рекордно јефтиних 800 Кс!

Пријавио сам се на неколико послова на Фрилансу, покушао сам 2 пута да положим Амерички енглески језик, али нисам успео. Покушаћу сутра док не положим.

У 8 увече сам отишао да играм снукер, придружио ми се локални играч. Био сам катастрофа, али и сто је превелик за мене. Иначе сам уживао.

После вече сам провео са мојим пријатељем са рецепције играјући неку мисаону игрицу, јели смо салату од чаја (на улици смо узели за 600 Кс) + попио сам мало и пива. Касније смо причали о неким темама.

Иначе приликом спремања хране људи овде користи маказе да секу састојке.

Петак, 8. септембар Мјанмар

У кревету резервишем место у Банкоку за 25 ЕУР две ноћи. Гледам још нека места у Краби за нас двоје.

Мало касније устајем, онда вежба, хладан туш, доручак. Успут сам одлучио да платим још 8 дана собу овде. Остало ми је да платим још само 2 дана касније.

Вратио сам се у собу, поново кренуо са тестом и положио са 75% (што је доња граница) , потрошио сам укупно 2000 РСД за овај тест.

Идем напоље да прошетам и подигнем још 50 ЕУР. Међутим 2 пута нисам успео да подигнем паре. Банкомати су једноставно избацивали моју картицу. У питању је картица од Раифајзен банке. Сутра ћу да понесем картицу од комерцијалне банке и пробам у истим банкоматима.

Ево ме натраг у соби после 2 сата шетње по граду (врло је топло напољу).

Субота, 9. септембар Мјанмар

Вежбе, туш и доручак који нисам изабрао јуче тако да је данас дај шта даш, а дали су тост и јаје. Поставио сам им веш за прање и кренуо напоље. Прво да подигнем паре у неком од банкомата.

И да картица комерцијалне банке пролази без проблема, подигао сам 80000 Ка на банкомату Ц Б банке.

Купио сам приручник за учење Бурманског језика за 8500 Кс.

Пролазим поред Универзитета за старатељство и добро је заштићен овом жицом и друга места исто тако.

Управо је један моториста прошао улицом, иначе нигде их нема, јер не смеју по закону који влада у Јангону.

Касније сам нашао на пијацу свега и свачега. Налази се у сутерену једне зграде. Дошао сам силе да видим шта има. И завршио са пуним кесама хране, у ствари то су све састојци потребни за салату од чаја (чај, кикирики, суви боб).

Ево ме сада у индијском ресторану једем јело од наута. Ово јело је врло укусно и волим га.

Стижем у хотел, Причам са дечком са рецепције, када сам хтео да му покажем чај и приручник за бурмански гадно сам био изненађен: на сред стола на којем држим храну стоји пацов и гледа ме. Када сам се померио мало он је одмах стрчао и сакрио се испод моји ранчева. Позвао сам момке да виде то и чим сам склонио ранчеве он је преко ивице кревета шибнуо кроз отворен прозор. То није био призор за видети овде.

Остатак вечери сам провео са момком причајући, али сам осећао неку тежину у стомаку. То вече сам појео доста прженог кикирикија и баш ми је засметао. После сам попио и кока колу, који иначе ретко кад пијем са циљем да ми смири стомак.

Недеља, 10. септембар Мјанмар

Први знаци тровања храном или неке бактерије или вируса.

За доручак сам имао пржени пиринач са јајетом, ово је први пут да нисам био у стању да поједем доручак.

А потом, је све наставило са проливом и мучнином. А касније се претворило у огромну главобољу. Главобољу сам касније морао некако решити, па сам отишао да се исповраћам и морам признати да ми је и било одмах лакше. Мучнина је нестала али пролив и даље врло присутан.

Недеља је био дан који сам провео у кревету, али како ми се чини биће још таквих дана, нажалост.

Понедељак, 11. септембар Мјанмар

Ево ме чекам доручак, овога пута само тост хлеб и врућа вода, пошто сам мишљења да само то помаже за мој ситуацију.

Успут сам проверавао смештај у Крабију и гледао мало плаже тамо.

Али и даље се нисам осећао како треба, поготово данас, када сам се знојио баш много. Много више него уобичајено.

Уторак, 12. септембар Мјанмар

Уторак је за мене почео рано, хоћу рећи да нисам спавао скоро ништа. Пошто ме је прошла главобоља, из неког необјашњивог разлога сам кренуо да играм Елдер Скролс – Леџендс на телефону. А та игра је невероватно заразна те сам је играо све до 5 ујутру, када сам видео колико је сати рекао сам себи доста, деинсталирао игру и легао да спавам. Нисам спавао много свега пар сати. Причао сам са девојком, урадио тоалету и отишао на доручак. Доручковао сам само двопек и пио топлу воду. За доручком сам упознао Американца из Јуте и причао са њим доста. Он исто путује по Азији те смо разменили мишљења иа запажања. Током приче сам се осетио баш лоше.

Завршили смо полако и кренуо сам ка соби, једва са пешачио. Стигао сам до кревета и стропоштао се у њега. Изненада сам почео да горим, мислим да имам грозницу и глава је почела силовито да ме боли. Покушавам да се усредсредим на неку мисао и да је држим не би ли заспао, али не иде сан од главобоље не иде на очи. Изненада ме хвата огромна малаксалост да нисам у стању да устанем из кревета. Трпим и надам се да ће да прође, али чак ни после неколико сати овакве медитације ништа ми није боље, Устајем да пробам да повратим али ништа неће да изађе. Враћам се у кревет.

Среда, 13. септембар Мјанмар

Четвртак, 14. септембар