Зашто ићи?

Ово је наставак пута Мјанмара. И пошто сам свакако узео транзитну визу, одлучио сам да останем на Тајланду бар 26 дана (транзитна виза омогућава 2 уласка онда до 30 дана).

Прво сам био резервисао собу у неком хотелу, онда сам пронашао Тума на Би Велкам мрежи. Послао му поруку, а он ме прихватио да дођем и останем пар дана.

Понедељак, 18. септембар

Стижем на Суварнабуми аеродром предвече. Пролазим све контроле и мало се задржавам на пасошкој. Наиме ваљда су људи на првој контролу погрешили и ставили погрешан датум на печату. Али не мари, добијам нови печат и одлазим по торбу.

Решавам да заменим све паре што могу. И успевам да заменим 465 ЕУР. 100 ЕУР ме могу да заменим и њих ћу однети у банку. Штета за толике паре.

Јављам се Туму, он каже да ће да ме чека на једној метро станици. И полако крећем, чека ме дуг пут. Стижем после сигурно сат времена. Он ме чека колима, што нисам очекивао. Одлазимо заједно нешто да поједемо, после тога у његову кућу. Ноћ је већ, тако да не видим најбоље каква му је кућа, али видим да унутра има брдо разних ствари. Рекао ми је да очекује и неке Турке да дођу сутра.

Уторак, 19. септембар

Е да, у том моменту је тамо већ био и један Немац. Тако да ми је он показао један локални ресторан и још пар ствари у вези са кућом. Храна у том ресторану је 40 бата (120 дин) по оброку.

Да не заборавим кућиће.

Недеља, 24. септембар

Ово јутро будим се у 4. Тум је звао такси још јуче. Ја кувам воду за овас. Тум је устао исто. Њи ме зове, причам са њима и време полако пролази. Једем, и крећемо доле. Ускоро такси долази. Поздрављам се са Тумом и седам у такси. За 30-так минута сам на аеродрому. А сада чекам бординг у авион