Зашто ићи?

Још раније је Никола причао о томе да би желео да пође на Стару Планину. И све до сада није то остварио. Писао ми је неколико дана пре да жели да идемо, били су у оптицају још неки људи, његови познаници…

Петак, 13 Јул, полазак из Томиславаца, до Београда и за Стару планину

Још јуче сам одлучио да идем аутобусом за БГ. Воз је дупло јефтинији, али и спорији и нешто раде на прузи иза Новог Сада тако да сам се одлучио да кренем аутобусом. Кренули смо Њи и ја да купимо Бурми колица, она се вратила у село, а ја сам наставио даље Чачанским аутобусом за Београд. Стигао сам тамо у 18:25 и нашао се са Николом испред, сада већ бивше, железничке станице. И крећемо на пут!

Само нас двојица овај пут, ако, не мари, задовољни што ипак идемо, крећемо полако у причу, јер се дуго нисмо видели.

Аутопут је био закрчен, па смо одлучили да кренемо магистралом до Смедерева, где смо промашили заобилазницу и прошли кроз центар града, али не жалимо било је интересантно проћи кроз Смедерево. На крају смо се поново укључили на аутопут, јер смо проценили да би споредним путевима наше путовање значајно потрајало. Овај пут, око 650 км укупно, смо израчунали да ће нас коштати око 8000 РСД.

Мрак је већ одавно пао, а ми смо још увек на аутопуту и идемо ка Пироту. Ту негде треба да скренемо ка селу Темска, али имамо проблема да нађемо прави излаз. И после више покушаја и кружења по аутопуту уз помоћ једне жене налазимо прави пут ка Темској. То је један споредни и лоше одржавани пут, али ипак проходан и води нас на одредиште.

На илустрацији горе, рута, у ствари почиње од аутопута (жута линија).

На место где смо планирали да кампујемо стигли смо око 23ч, а успут смо сазнали да је сутра вашар старопланинских јела и спортско пењање на оближњу стену (крст).

Пошто је у Темској било неких дешавања, одлучили смо да се вратимо доле, али пешке. Паркирали смо кола непосредно уз реку, ту, на место где смо хтели да кампујемо. Подигли смо шаторе и кренули пут села. Пут је био дуг, више од километра, а мрак је био баш мрачан. Не сећам се тачно шта смо све видели у селу, али ускоро смо већ хитали назад.

Спавати поред реке је увек за мене доживљај. Није ми први пут да сам тамо, али је и овога пута било врхунски.

Субота 14. Јул, обилазак водопада

Јутро је освануло, нисмо много спавали, али и не треба, узбуђење ће нас држати будним.

Следећи дан смо одлучили да посетимо водопаде које смо и планирали посетити. На старој планини их има неколико, а ја већ сам посетио неке, па смо одлучили за варијанту да поновимо то заједно, пошто Никола није до сада био.

Е сада треба доћи до водопада, а циљ је прићи колима што је више могуће. Колико толико добар, асфалтни пут води све до села Топли До. Касније је пут колски.

Па смо се возили све до раскрснице где се стаза одваја у шуму. Пут до тог места је био изразито лош тако да не препоручујемо никоме ко нема теренско возило да покушава исто што смо ми. Ми смо, ето, имали среће да нисмо значајније оштетили кола, али оштећења и прљава су била.

Стигли смо, пресвукли се и кренули пут следећег водопада, ка доњем Пиљском водопаду. Стаза, која испочетка води кроз ливаду, а касније се мења и води преко неког камења и кроз шуму, је видљива, проходна али и дугачка свега неколико километара, тако да није тешка за савладати.

Водопад је леп и дугачак (висок), а ово што се види је само део, има га још изнад, али ми смо одлучили да се вратимо и ручамо на раскрсници од које смо и почели шетњу.

Ручали смо кинеске нудле и (аутор треба да се сети шта је још све било на тањирима). Пошто је поток ту ишао преко пута, наложили смо ватру на самом путу. Јели смо, почистили све иза себе.

Кренули смо ка Чунгуљском водопаду, а он је мало даљи и теже је доћи до њега, али ми нисмо имали никаквих проблема, само до њега има неколико река да се прегази.

На једном делу стазе наишли смо и на шумске малине. Какво пријатно и укусно изненађење!

Ускоро смо и стигли до водопада, импозантан је: огромна стена која као да је одсечена вертикално и вода која се свом силином стропоштава по камењу испод. Никола је појурио и оклизнуо се на један такав камен који је углачан а и влажан те и врло клизав. Повредио се, али на сву срећу није много.

Остали смо мало ту у подножју водопада, да му се дивимо и правимо му друштво. Ускоро одемо назад. И док смо се враћали срели смо једног мештана који је ту недалеко секао дрва. Помогао нам је да прођемо колима и свратио нас на кафу и ракију. Узели смо козјег сира, по две киле, од његове маме.

По повратку у село свратили смо на прославу, али нажалост било је касно, локалних специјалитета нема више.

И после дугог и интересантног дана време је за одмор. Сутра је у плану одлазак на језеро.

Недеља 15. Јул, правац језеро

После доручка пакујемо ствари и седамо у кола, идемо до места одакле ћемо пешке до језера.

Стигли смо до места одакле ћемо ићи пешке. И већ ту смо имали реку да пређемо и нову незгоду. Никола је покушао да пређе реку скакућу са камена на камен и оклизнуо се и бућно у сред реке. Хахаха, он је потврдио да је ово, речно, камење врло клизаво.

Крећемо се полако пут језера, успут Никола оставља сину одећу и обућу да се суши.

Срели смо неке раднике, поздравили се, а пошто сам ја био у папучама они ме опоменули да обратим пажњу пошто има змија.

Срели смо и једног човека, странца, мислим да је из Аустрије, кренуо је бициклом пут Ниша, а данас је баш топло, а он носи ранац на леђима.

Стижемо ускоро до бране и језера. Лепо је, идемо у воду да се окупамо и освежимо.

Пошто смо се осушили и како осунчали кренули смо полако назад до кола и назад ка Београду.

Али, ипак да завршимо са неким добрим рестораном, завршили смо са ручком у Белој Паланци.

Закључак

Стара планина је бисер за љубитеље природе. Поред планина и изузетне природе, ту су бројне реке и водопади, добра храна где свакако вреди доћи више пута. Људи су гостопримљиви, али судећи по томе да смо већ на неколико места срели се са ракијом, воле да попију.